Magla

Mrzim kada se ovo desi.

Kao nem i skoro nepomican,

zurim u jednu tacku ispred sebe.

Kaze mi, lako je geniju kao sto si ti!

Zgrcen drhtim, a nije mi hladno,

mrzim kada se ovako osecam.

Mirim se sa tim.

To mora da bude,

jer ni iz cega ipak nesto,

pa ni iz cega neko,

i onda niotkuda

ni iz cega sve!

Ipak sve to ne zavisi od mene!

Mrzim kad je svrsen cin.

Smejem se.

Kad bolje razmislim

nista od ovoga nije tacno,

u stvari ja uopste nista ne mrzim.

Toliko negacija u jednoj izjavi.

Smejem se.

Sve to sada stoji u mislima.

Kao niz pokretnih slika

prelece meni ispred ociju

naglasavajuci moju neiskrenu prirodu.

Kad bi mi samo neko rekao

sta je istina, a sta ne.

Kaze mi lako je biti ti

a jos lakse biti ja

a zapravo,

koliko je samo tesko

biti neko i nesto,

nesto kao mi!

Kristina Nikolić