Cekaj me, ja sigurno necu doci

Film Miroslava Momčilovića “Čekaj me, ja sigurno neću doći” produkcijske kuće Brigada iz Beograda, imao je svoju premijeru 15. oktobra 2009. godine u Beogradu u bioskopu Kolosej u tržnom centru Ušće. Reditelj ovom filmu daje podnaslov romantična tragedija nastoječi da nas samim nazivom pripremi za gorčinu koju film poseduje.

Glavna tema u filmu jeste ljubav, prekid ljubavnih vaza I sve ono što nastaje posle toga. Ljudska sujeta kao nezaobilazan faktor svakog odnosa koji je doživeo krah. Film pokušava da prikaže koliko je čovek spreman da ponizi sebe I pogazi svoje samopoštovanjeu procesu pokušaja obnove izgubljene ljubavi.

Ovo nije romantičn ljubavna priča, tema se odnosi na one trenutke kada ljubav nestane I nastane emocionalna praznina između dvoje ljudi. Film se bavi problemom ljubavi na jedan krajnje nesvakidašnji način, likovi su nesrećno zaljubljeni praveći začarani ljubavni petougao u kome niko zapravo nije srećan. Žanrovski film je predstavljen kao melodrama, crni humor je izuzetno prisutan kao I sada već karakteristični elementi I dijaloške forme savremenog srpskog filma.

Film je sniman nepuniš šest nedelja I prema navodima reditelja, scenariste I producenta Miroslava Momčilovića, film je završen dva dana pre zvaničnog roka. Lokacije koje su korišćene na filmu si i više nego nezahtevne, što je bitno uticalo na vremenski tok snimanja filma. Za potrebe snimanja ovog filma, bio je potpisan I ugovor o saradnji između opštine Inđija I autora filma.

Naziv filma „Čekaj me, ja sigurno neću doći“

Istražujući o nazivu filma „Čekaj me, ja sigurno neću doći“, uviđam izuzetnu sličnost naziva filma sa pesmom jednog od najpoznatijih sovjetskh pesnika Konstantina Simonova, „Čekaj me“. U pesmi, vojnik sa ratišta obraća se svojoj voljenoj, tražeći od nje da ga čeka ma koliko vremena prošlo, da ne prestane da veruje da je živ i da ih ništa i niko razdvojiti neće. Ova pesma predstavlja svojevrsno slavljenje idealizovanog prikaza ljubavi između dvoje ljudi. Simbol je romatičarkog pogleda na ljubav, odricanje i čekanje koji na vrlo idealistički način govori o neraskidivnoj, vanvremskoj i vanprostornoj ljubavi. Režiser Momčilović odlučuje se za naziv filma koji defakto asocira na poznatu pesmu, ubacujući negaciju kao kontratežu toj „večitoj“ ljubavi. S obzirom da je film o ljubavnim raskidima, kao i o svim pratećim pojavama usled istog (plač, depresija, pokušaji i pretnje samoubistvom..) smatram da je naziv filma vrlo dobro i pažljivo izabran. Imajući u vidu i činjenicu da je pesma „Čekaj me“ široko rasprostranjena među mlađom populacijom (nalazi se u gotovo svim online spomenarima, u prvih deset najpopularnijih ljubavnih pesama) efekat prepoznavanja i prihvatanja naziva filma postaje zagarantovan. Ubacujući odričan oblik u nazivu, Momčilović nam nagoveštava da se radi o jednoj sveprisutnoj realnosti koju je svako od nas barem jednom u životu doživeo i prežive.

Lajt motiv filma „Čekaj me, ja sigurno neću doći“

Motiv koji se provlači kroz čitav niz filma jeste priča o radio ribicama koje se nakon parenja spajaju u jednu jedinku nedefinisanog pola. To je aluzija na idealnu i savršenu ljubav. To nije mit, te ribice, spojene jedna sa drugom zaista postoje, žive na pet kilometara ispod vodene površine. Predstavljaju simbol savršenog sklada muškog i ženskog principa, a time i aluzija na postojanje srodne duše i večne ljubavi. Kroz film Momčilović, kao reditelj i scenarista svesno ubacuje ovaj lajt motiv, praveći kontratežu pesimističnoj i depresivnoj glavnoj temi filma. Momčilović, svojim likovima daje realističan oblik, likove vodi realnim životnim situacijama, provlačeći svoj lajt motiv najčešćih iluzija kada je ljubav u pitanju.

Čekaj me – Konstantin Simonov

„Čekaj me, i ja ću sigurno doći,
samo me čekaj dugo.
Čekaj me i kada žute kiše
noći ispune tugom.
Čekaj me i kada vrućine zapeku,
i kada mećava briše,
čekaj i kada druge niko
ne bude čekao više.
Čekaj i kad pisma prestanu
stizati iz daleka,
čekaj i kada čekanje dojadi
svakome koji čeka.
Čekaj me, i ja ću sigurno doći.
Ne slušaj kad ti kažu
kako je vreme da zaboraviš
i da te nade lažu.
Nek poveruju i sin i mati
da više ne postojim,
neka se tako umore čekati
i svi drugovi moji,
i gorko vino za moju dušu
nek piju kod ognjišta.
Čekaj i nemoj sesti s njima,
i nemoj piti ništa.

Čekaj me, i ja ću sigurno doći,
sve smrti me ubiti neće.
Nek rekne ko me čekao nije
Taj je imao sreće!
Ko čekati ne zna, taj neće shvatiti,
niti će znati drugi
da si me spasila ti jedina
čekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znaćemo kako
preživeti vatru kletu-
naprosto, ti si čekati znala kao niko na svetu.”